“Neodgovorna dodela dozvola za nacionalno emitovanje televizijama omogućila je dalje sužavanje prostora za pluralizam i jačanje negativne percepcije Zapada i EU, difamaciju kritičara i protivnika vlasti i glorifikaciju predsednika države. Zastupljenost vlasti u centralnim informativnim emisijama bila je oko 95 odsto vremena. Istovremeno, sve je više manipulacija informacijama, pre svega onih koje podstiču netrpeljivost prema Zapadu.”

“Istraživanje Crte pokazalo je da je svaki peti građanin bio svedok, saučesnik ili neposredna meta neke vrste političkog pritiska. Ucenama, pretnjama i medveđim uslugama obeshrabrivano je političko angažovanje građana, pa čak i gaženo njihovo fundamentalno pravo da na izborima odlučuju slobodno i po sopstvenoj savesti.”

Najveći broj građana ocenjuje da se stanje demokratije u Srbiji poboljšalo u poslednjih pet godina. Ipak, skoro trećina građana smatra da se stanje demokratije pogoršalo. Isto tako, gotovo trećina građana nije znala da u aprilu treba da budu održani predsednički izbori, skoro polovina nije znala da se održavaju parlamentarni izbori, dok više od polovine nije znalo da će biti lokalnih izbora.

Nešto više od trećine građana je ili potpuno nezainteresovano ili malo zainteresovano za politiku. Jedina tema za koju su građani u ovom periodu postali više zainteresovani su pregovori Beograda i Prištine. Unutrašnji procesi, poput rada lokalnih samouprava i Narodne skupštine, građane zanimaju manje nego godinu dana ranije. Da građani treba da budu aktivni učesnici političkog života najviše misle oni koji veruju kritičkim medijima, koji inkliniraju opozicionim partijama, najmlađi, više obrazovani građani koji žive u Beogradu i drugim urbanim centrima.

Kampanja je pokrenuta s ciljem da usmeri pažnju javnosti na odnos društva prema najstarijim građanima i građankama. Iako ljudi stariji od 65 godina čine 21 odsto ukupnog stanovištva, ta grupa je često zanemarena u javnim politikama i percipirana kao ”mašina za glasanje”. Dodatni cilj kampanje bio je da motiviše zrelije generacije da učestvuju u političkim procesima. Dokumentarni serijal “Zrela Srbija”, kao glavni sadržaj kampanje, videlo je oko 1.500.000 ljudi.

Cilj kampanje bio je da slavi aktiviste i aktivističke grupe koje hrabro brane javni interes i time podstakne veći broj građana da se angažuju u borbi za zaštitu sopstvenih prava. Kampanju je tokom 2022. godine doprla do više od 2.000.000 ljudi, a samo na YouTube kanalu Crte imala je više od 800.000 pregleda.

Priznanje kojim Crta tradicionalno nagrađuje pojedince i grupe koje se s posebnom hrabrošću bore za opšte dobro dodeljeno je udruženju građana Krokodil, za solidarnost i konkretnu pomoć koju je to udruženje obezbedilo građanima Ukrajine, odnosno Perinatalnom centru u Harkovu.

Devet modula Akademije demokratije pohađalo je 104 građana i građanki. Njih 30 steklo je znanja i veštine za nezavisno posmatranje izbora u posmatračkim misijama, biračkim odborima, izbornim timovima političkih organizacija i za medijsko izveštavanje o izborima u okviru Škole nezavisnog posmatranja izbora, a 24 je u okviru Letnje škole aktivizma steklo znanja važna za zagovaranje promena politika i praksi upravljanja, kroz komunikaciju sa vlastima. Kroz Školu parlamentarizma 27 učesnika je osposobljeno za uključivanje u rad Narodne skupštine, dok je u Simulaciji rada Narodne skuštine učestvovalo njih 23.

Uz pomoć Crte 37 organizacija iz 22 grada i opština uspešno je sprovelo svoje projekte, a 208 aktivistkinja i aktivista iz više od 50 gradova i opština osposobljeno je za uključivanje u procese donošenja odluka i sprovođenja građanskih inicijativa, stekavši znanja i veštine iz oblasti javnog zagovaranja, pristupa informacijama od javnog značaja, pregovaranja i krizne komunikacije.

Na više desetina grupnih i bilateralnih sastanaka, donosioci odluka u Srbiji, predstavnici evropskih država, SAD, Kanade i predstavnici međunarodne zajednice – Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove, Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i drugi, redovno su obaveštavani o nalazima istraživanja o stavovima građana, medijima, o radu institucija i drugim temama bitnim za stanje demokratije u Srbiji. Ti akteri su informisani i o preporukama zasnovanim na Crtinim istraživanjima i tražena je njihova podrška za demokratske promene obuhvaćene tim preporukama.

Konferencija je okupila više od 200 predstavnika državnih institucija Republike Srbije, EU, država EU, SAD, domaćih i međunarodnih organizacija, medija i stručnjaka. Rad je bio organizovan kroz tri radna stola: mediji, parlament i izbori, a cilj je bio da se postigne minimalni konsensus oko standarda čija bi primena sprečila dalju eroziju demokratije u ovim oblastima u Srbiji i omogućila napredak u pravcu EU. Zaključci konferencije – sa radnog stola u vezi sa radom Narodne skupštine, sa radnog stola o izborima i sa radnog stola o ulozi REM-a i RTS-a u podsticanju pluralizma poslužiće za pripremu preporuka praktične politike i za dalji aktivistički rad.

Rat u Ukrajini značajno je promenio izveštavanje medija u Srbiji. Za razliku od prethodnih godina kada su od svih stranih aktera najveću vidljivost imale SAD, na prvom mestu u prethodnih 12 meseci bila je Rusija. Glorifikovanje Rusije nije bilo toliko otvoreno kao u prethodne četiri godine, ali je ona i dalje daleko pozitivnije predstavljena nego EU, SAD i NATO.

U centralnim dnevnicima televizija s nacionalnom pokrivenošću od maja do novembra 2022. godine izveštavano je skoro isključivo o predstavnicima vlasti, a drugih političkih aktera kao da nije ni bilo u političkom životu Srbije. Izrazita pristrasnost se ogleda i u tonu izveštavanja, odnosno polarizaciji između pozitivno predstavljene vlasti i negativne slike opozicije. Predsednik Srbije je politički akter kome je posvećeno ubedljivo najviše vremena u centralnim informativnim emisijama.

Nakon višemesečnog perioda u kom političkog pluralizma gotovo da nije ni bilo usled izražene dominacije predstavnika vlasti na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, tokom prve tri nedelje kampanje dolazi do promene u zastupljenosti i načinu izveštavanja o opozicionim izbornim akterima. Veća zastupljenost opozicije bila je posledica uvođenja obaveznih izbornih blokova u programe televizija s nacionalnom pokrivenošću. Uprkos tome, zadržala se pristrasnost u izveštavanju o kandidatima vlasti i nekim kandidatima opozicije.

Kao odgovor na rastuće interesovanje predstavnika međunarodne javnosti za izveštavanje najuticajnijih medija u Srbiji, svakodnevno se priprema i preko mejling liste deli sažet prikaz udarnih televizijskih vesti i naslovnih strana dnevnih novina..

“Želimo da u Srbiji državne institucije rade odgovorno, transparentno, u skladu s principima vladavine prava, imajući prevashodno u vidu interes građana. Posmatrajući rad institucija,, istražujemo i predlažemo načine za njegovo unapređenje. Takođe, informišemo građane o radu Narodne skupštine i nezavisnih tela, a posebno Regulatornog tela za elektronske medije i ohrabrujemo ih da se neposredno uključe u rad institucija gde god za to postoji prostor.”

“Borimo se da izborni proces u Srbiji bude demokratski – da ispuni međunarodne standarde za slobodne i poštene izbore. To podrazumeva postojanje odgovarajućih propisa i njihovu punu primenu u cilju obezbeđivanja ravnopravnosti učesnika izborne trke i zaštite prava birača.  Posmatramo sprovođenje propisa i za vreme predizbornog perioda i tokom i nakon izbornog dana, informišemo javnost o pitanjima značajnim za demokratski karakter izbora i pozivamo građane da svojim glasom učestvuju u političkom životu i suprotstave se pokušajima da im se to pravo uskrati.”

U periodu koji je prethodio održavanju referenduma, javnosti je predstavljeno detaljno objašnjenje o pravnoj prirodi referenduma, promenama koje se predlažu, mogućim posledicama rezultata referenduma, postupku sprovođenja i pravilima u vezi s referendumskom kampanjom i zaštitom glasačkog prava.

Kroz Referendumski vodič i niz članaka posvećenih referendumu, Istinomer je javnosti približio temu i omogućio praćenje toka i rezultata glasanja.

Tim dugoročnih posmatrača Posmatračke misija Crte pratio je referendumsku kampanju i prikupljao informacije o njenom intenzitetu i sadržaju na terenu širom Srbije. Tim je posmatrao aktivnosti političkih stranaka, vlasti i drugih relevantnih aktera. Istovremeno, tim za monitoring medija pratio je prisustvo i sadržaj referendumske kampanje na svim televizijama s nacionalnom pokrivenošću, kao i na odabranim lokalnim televizijama. Akreditovani posmatrači Crte pratili su rad Republičke izborne komisije pre dana referenduma i na dan glasanja. Nakon referedumskog dana, posmatrači su nastavili praćenje rada Republičke izborne komisije i proglašenje konačnih rezultata referenduma.

Posmatračka misija bila je sačinjena od oko 800 obučenih i akreditovanih kratkoročnih posmatrača koji su bili raspoređeni na 300 glasačkih mesta određenih na osnovu slučajnog uzorka, reprezentativnog za Srbiju, bez glasača sa Kosova. Posmatranje procesa glasanja na takvom uzorku omogućilo je izveštavanje o toku glasanja, poštovanju zakona i procedura, izlaznosti i rezultatima referenduma. Posmatrači su na 300 glasačkih mesta bili od trenutka pripreme mesta za otvaranje, od 6 ujutru, pa sve dok članovi glasačkih odbora nisu objavili rezultate referenduma za posmatrano mesto, čime je obezbeđen sveobuhvatan uvid u dešavanja na svakom od posmatranih mesta.

Posmatranje kampanje na terenu pokazalo je da ni referendumski proces ni referendumsko pitanje nisu bili prioritet strankama vlasti, dok su se stranke opozicije češće bavile ovom temom iako su njihove kampanje bile ograničenog dometa. Posmatračka misija Crte obradila je podatke o izlaznosti prikupljene sa 300 glasačkih mesta u slučajnom i reprezentativnom uzorku. Na osnovu nalaza iz ovih podataka, zaključak je da je dan za glasanje protekao uglavnom u skladu sa zakonom, ali da je bila očigledna nepripremljenost administracije, pre svega glasačkih odbora i lokalnih potkomisija. Uočene nepravilnosti po obimu i intezitetu nisu uticale na konačan ishod, međutim, njihova ozbiljnost i odsustvo reakcija institucija ilustruju zabrinjavajuće stanje izbornih uslova u Srbiji, posebno imajući u vidu izbore u aprilu 2022.

Za razliku od ranijih predizbornih perioda, a u okolnostima parlamenta bez opozicije, institucije države bile su izraženo uključene u vođenje kampanje pre kampanje, odnosno do momenta raspisivanja izbora. Ključno obeležje tog perioda bila je proizvodnja narativa u korist vlasti, a protiv kritičkih glasova. Institucije zakonodavne i izvršne vlasti i predsednika Republike, kao i najuticajniji mediji, bili su kanal za jačanje prednosti vladajuće većine i građenje kulta ličnosti Aleksandra Vučića – kroz promociju rada i obračune s političkim oponentima, civilnim društvom i nezavisnim medijima. Zloupotreba institucionalnih prednosti uključila je i intenzivne jednokratne programe novčane podrške stanovništvu.

Rezultati istraživanja “Kampanja pre kampanje” predstavljeni su predstavnicima medija, državnih institucija i međunarodne zajednice. Cilj konferencije bio je da se ukaže na činjenicu da nadležne institucije nisu u dovoljnoj meri doprinele potpunijem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore, a i onda kada jeste bilo reakcija na kršenja zakona, one nisu uticale na promenu ponašanja izbornih aktera koji su zloupotrebljavali institucionalne prednosti.

Beležnica predizbornih obećanja dala je tabelarni pregled predizbornih obećanja kandidata na prethodnim izborima, čime se ujedno i biračima pomaže da se odluče oko glasanja na predstojećim. Kroz serijal tesktova “Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate,” kao i nizom tekstova posvećenih aprilskim izborima, Istinomer objašnjava različite aspekte: biračko mesto i izborni materijal, administraciju i akte povezane s izborima, informacije o kandidatima, strankama, koalicijama itd.

• Sa svešću da veća izlaznost birača uvek doprinosi jačem legitimitetu izbora, Crta je sprovela medijsku kampanju “Zato, glasaj”, usmerenu pre svega na građane koji se dvoume između glasanja i apstinencije.

• Specifično za mlade glasače bila je kreirana onlajn kampanja “Glasaj, mladi prijatelju”, koja je bila praćena i uličnim akcijama u univerzitetskim centrima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

• Uglavnom putem društvenih medija građani su pozivani da provere da li su upisani u birački spisak.

• Kampanje za veću izlaznost dosegle su do više od 2.000.000 ljudi, a broj izašlih na izbore bio je znatno viši nego na prethodnim izborima.

Posmatračka misija Crte pratila je period pre i tokom izborne kampanje, primenjujući međunarodne standarde za nezavisno građansko posmatranje izbora. Tim za dugoročno posmatranje događaja na terenu izveštavao je o atmosferi u kojoj se raspisuju izbori i pripremio Preliminarni izveštaj čiji je jedan od osnovnih nalaza da su građani iz socijalno ugroženih kategorija i zaposleni u javnom sektoru svakodnevno izloženi pritiscima da osiguraju ili pruže podršku vladajućoj stranci, te da je praksa nezakonitog uticaja na volju birača prisutna i van predizbornog perioda, ali izraženija tokom kampanje. Drugi preliminarni izveštaj ukazao je da institucije nadležne za zaštitu biračkog prava nisu dovoljno doprinele potpunijem ostvarenju standarda demokratskih izbora.

2.673 posmatrača obučenih po međunarodnim standardima bilo je raspoređeno na 950 biračkih mesta, od početka priprema za njihovo otvaranje do objavljivanja zapisnika o glasanju na biračkom mestu, a podršku im je pružalo 65 operatera u kol-centru. Posmatranje se odvijalo primenom metodologije paralelnog prebrojavanja glasova, koja omogućava nepristrasnu procenu zvaničnih rezultata i odziva birača uz malu, ali merljivu mogućnost greške. O toku glasanja i izlaznosti građani su izveštavani tokom izbornog dana. Misija je pripremila Preliminarni izveštaj o monitoringu izbornog dana, čiji je glavni zaključak da su izbori na većini biračkih mesta protekli u skladu sa zakonima i procedurama, ali i u atmosferi punoj tenzija koje su povremeno eskalirale u fizičko nasilje, uz manifestovanu nespremnost biračkih odbora da na kvalitetan način organizuju i sprovedu glasanje.

Na osnovu nalaza dugoročnog i kratkoročnog praćenja, Posmatračka misija Crte sačinila je Završni izveštaj sa preporukama, u kojem ocenjuje da je integritet izbora bio značajno ugrožen pošto je ravnopravnost učesnika bila urušena u korist stranaka vlasti, birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, a sloboda izbora bila je ugrožena za određene grupe stanovništva. Sveobuhvatne promene izbornih zakona koje su sprovedene uoči raspisivanja izbora, uz napuštanje višedecenijske prakse, opteretile su izbornu administraciju i doprinele pravnoj nesigurnosti. Izbore su obeležile rasprostranjene klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, izražena medijska neravnopravnost i zloupotreba institucionalnih prednosti koje su zamaglile granicu između države i vladajuće stranke. Pokušaji da se zaštiti integritet izbora ostali su bez pravovremenog institucionalnog odgovora i bez epiloga.

Na osnovu nalaza Posmatračke misije i na osnovu obaveštenja dobijenih od građana i njihovih organizacija, Crta je u vezi s uočenim nepravilnostima podnela 34 prijave Agenciji za sprečavanje korupcije, Regulatornom telu za elektronske medije i Prosvetnoj inspekciji.

Razvijen je onlajn alat koji omogućava građanima da prijave kršenja pravila u vezi sa izborima i sumnje na postojanje korupcije u vezi sa izborima, podeljen na 4 dela: kupovina glasova, pritisci na birače, zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa. Svaki deo sadrži formular čijim popunjavanjem građani prijavljuju nepravilnosti. Prijavljeno je skoro 200 slučajeva potencijalnih nepravilnosti.

U video formi prikazani su najzastupljeniji primere kršenja izbornih pravila, tj. izborne korupcije, s ciljem da se građani edukuju i motivišu da prijave sumnjive radnje koristeći onlajn alat Prijavi nepravilnost. Kampanju je kroz različite komunikacione kanale videlo više od 1.000.000 ljudi.

Na osnovu izveštaja posmatračke misije pripremljen je set sveobuhvatnih preporuka s ciljem da izborni proces u Srbiji dostigne međunarodne standarde za slobodne i poštene izbore. Preporuke su grupisane u pet celina: ravnopravnost učesnika u kampanji, ravnopravna medijska zastupljenost, sloboda izbora i biračko pravo, zaštita izbornih prava i rad izborne administracije.

• Polazeći od Preporuka za slobodne i poštene izbore, kao i od Zaključaka sa Radnog stola o izborima konferencije “Demokratija: minimalni konsenzus”, održana su savetovanja sa stručnjacima i praktičarima iz oblasti ključnih za unapređenje izbornog procesa na tri teme: zaštita prava birača u izbornom procesu kroz unapređenje izborne administracije, načini da se osigura ravnopravna medijska zastupljenost kandidata i zaštiti sloboda birača da formiraju mišljenje kroz javno informisanje i zaštita slobode izbora kroz sprečavanje pritisaka na birače. Na osnovu tih savetovanja iz sveobuhvatnih preporuka izdvojene su one koje predstavljaju prioritete i razmotreni su načini na koje bi se one mogle primeniti.

• U sklopu zagovaranja preporuka, održan je niz sastanaka sa predstavnicima institucija koje organizuju i sprovode izbore u Srbiji (Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije), kao i sa predstavnicima drugih državnih organa koji imaju različite uloge u izbornom procesu (Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenica za ravnopravnost). Preporuke Crte su predstavljene i najvećem broju poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

Osim već više puta ponavljanog prigovora na to što Regulatorno telo za elektronske medije predviđa da pravila za izveštavanje u predizbornom periodu budu obavezujuća samo za javne medijske servise, a ne i za komercijalne emitere, Crta je u javnoj raspravi, održanoj 3. februara, iznela i niz drugih kritika na Nacrt pravilnika o ponašanju RTS i RTV, uprkos obeshrabrujućoj činjenici da razgovoru nisu prisustvovali predstavnici medijskih kuća koje bi trebalo da se  rukovode

Pripremljeni su iscrpni doprinosi za izveštaje Evropske komisije i Evropskog parlamenta o napretku Srbije u oblasti slobodnih i poštenih izbora.

Istraživanje je podstaknuto nalazima Posmatračke misije Crte i sadrži svedočenja građanki i građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka, koji se posebno pojačavaju u periodu pred izbore. Građani neretko doživaljavaju pritiske kao vid normalnih stranačkih aktivnosti i legitimne borbe političkih aktera. Klijentelizam i korupcija percipiraju se kao neizostavna obeležja političkog života u Srbiji.

Onlajn kampanja je usmerila pažnju javnosti na nalaze istraživanja o pritiscima. Klipovi na YouTube kanalu Crte i kampanja na društvenim mrežama imali su skoro 850.000 reakcija i motivisali su građane da kontaktiraju Crtu i podele sopstvena iskustva s političkim pritiscima.

U skladu s ciljevima organizacije, konsolidovane su tri programske celine – Demokratska kultura, Demokratske institucije i Izbori.

U smislu ljudskih resursa, konsolidovani su fleksibilni programski timovi koji realizuju programe u okviru te tri celine – tim za medije, pravo, kvantitativna istraživanja, kvalitativna istraživanja, osnaživanje građana i njihovih inicijativa, za komunikacije, izbore, terenske kampanje, kao i timovi Otvorenog parlamenta i Istinomera i i timovi za podršku programima – finansije, administracija i IT

Ažurirane su procedure interne komunikacije, čime je olakšana sinergija između različitih programskih timova i uvećana efikasnost rada.

Zaposleni i saradnici obučeni su za bolje razumevanje publike, za upotrebu savremenih platformi i alata za rad i za krizne komunikacije.

Pokrenut je sveobuhvatan program stažiranja za mlade koji žele da unaprede znanja u oblastima kojima se bavi Crta, što je bio i način privlačenja i zadržavanja mladih talenata.

Oko 3.800 građana i građanki angažovanih kroz Posmaračku misiju Crte uključeni su u mrežu “Građani na straži”, kroz koju će u periodu između izbora po potrebi učestvovovati u aktivnostima Crte. Tokom 2022. deo mreže prošao je obuku za anketare i bio uključen u terenska i telefonska anketiranja u sklopu istraživanja javnog mnjenja.