CRTA u 2023. godini

Crta je obavestila javnost da nalazi posmatračke misije upućuju na ozbiljne neregularnosti na parlamentarnim i beogradskim izborima na konferenciji za medije 18. decembra 2023. godine. Građani su informisani o drastičnim zloupotrebama izbornog procesa, prava birača, zakona i institucija koji su uticali na kvalitet parlamentarnih izbora i činjenicu da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu. Javnost je na taj način imala priliku da stekne uvid u raspon neregularnosti povezanih sa izbornim procesom.

Javnost je upozorena o praksama koje su narušile integritet izbornog procesa, dok je istovremeno upućen apel nadležnim institucijama da reaguju i preduzmu neophodne korake u zaštiti izbornih prava. Iznet je niz dokumentovanih tvrdnji i nalaza o migraciji birača, kao nelegalnoj i nelegitimnoj radnji, i donešena je ocena da ovaj tip manipulacija predstavlja ozbiljan izazov za kvalitet izbora u Srbiji. Crta je dala svoje preporuke za mere koje bi mogle da spreče taj vid izbornih manipulacija.  

Crta je u nekoliko navrata građane informisala o njihovim izbornim pravima i odgovornostima: Glasanje u inostranstvu i Sve što treba da znate o izbornom danu. Tokom izbornog procesa, Crta je apelovala na građane da prijave primere funkcionerske kampanje ili zloupotrebe javnih resursa, kao i saznanja o kupovini glasova i pritiscima na birače na email: [email protected]. Pored društvenih medija, građani su izveštavali o nepravilnostima direktno na dan izbora. Kroz više od 200 e-mail-ova i 130 telefonskih poziva, pored nepravilnosti, građani su najčešće imali pitanja o glasanju i problemima koji se mogu pojaviti prilikom ostvarivanja njihovih biračkih prava i političkim pritiscima koji su se dogodili tog dana.

Posmatračka misije Crte je u susret izborima organizovala seriju edukativnih radionica za 15 diplomiranih pravnica i pravnika kao i studentkinja i studenata Pravnog fakulteta. U sklopu ovih radionica, mlade pravnice i pravnici su imali priliku da se kroz četiri modula bave temama koje se odnose na aktivno i pasivno biračko pravo, birački spisak, izbornu administraciju, izborne sisteme, rad Agencije za sprečavanje korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije, posmatračke misije – domaće i strane, kao i da se bolje upoznaju sa Crtinom metodologijom posmatranja izbora.

Crta je sačinila nekoliko izveštaja o decembarskim izborima i iznela niz utemeljenih preporuka za poboljšanje izbornog procesa, u cilju unapređenja uslova za demokratske i fer izbore i povećavanja transparentnosti celokupnog izbornog procesa. Ove preporuke su se prevashodno ticale transparentnosti biračkog spiska, rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tužilaštva, nezavisnih organa, političke i medijske ravnopravnosti.

U okviru posmatračke misije, Crta je podnela prigovore i prijave na rad državnim organima kao i drugim inspekcijskim službama, sa ciljem da doprinose integritetu izbornog procesa i jačanju demokratskih principa. Crta je podnela 51 prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije, 27 prijava Regulatornom telu za elektronske medije i pet prijava Nadzornom odboru za izbornu kampanju.

Tokom izborne kampanja, Crta je uputila više javnih apela državnim službenicima, upućujući ih na njihove zakonske obaveze, i javno pozvala tužilaštvo da reaguje na navode o falsifikovanju potpisa za kandituru na izborima. Posmatračka misija uputila je pismo na oko 1.600 adresa rukovodilaca u gradskim i opštinskim upravama u celoj Srbiji kako bi apelovala na njihovu ličnu i profesionalnu odgovornost.

Pod sloganima “Želimo hrabre tužiteljke” i “Želimo hrabre tužioce“, pokrenuta je kampanja koja se zasniva na shvatanju da je u popularnoj kulturi stvorena vrsta mita o tužiocu-heroju. Kako bi se ohrabrilo tužilaštvo i podigla svest o važnosti nezavisnonog pravosudnog sistema, pripremljeno je nekoliko videa sa tužiteljkama i tužiocima i šest autorskih tekstova. Kampanja je putem Facebook-a i Instagrama doprla je do 1.6 miliona ljudi, a proizvedeni video materijali postigli su skoro milion pregleda na svim društvenim mrežama.

S ciljem podsticanja građana da se suprotstave političkim pritiscima i pokažu solidarnost sa onima koji su izloženi zastrašivanju od strane političkih aktera, pokrenuta je kampanja protiv normalizacije političkih pritisaka. Vođena iskustvima Ranke Kašiković i Stefana Vukića, kampanja kroz video svedočanstva pokazuje da je moguće reći „NE“ i osloboditi se mreže političkih pritisaka. U mesec dana, kampanja je doprla do skoro dva miliona ljudi putem Facebook-a i Instagrama, dok su video materijali kampanje ostvarili više od 1.4 miliona pregleda na istim društvenim mrežama.

Uoči izbora, pokrenuta je kampanja pod parolom “Posmatrači su važni igrači” sa ciljem da informiše građane o važnosti osiguravanja transparentnosti i integriteta izbornog procesa. Kroz sedam video snimaka, istaknuti su jedinstveni profili i uloge posmatračica i posmatrača koji čine neizostavni deo Crtine posmatračke misije. Na Facebook-u, Instagramu i Twitter-u, kampanja je doprla do preko tri miliona ljudi, a skoro 500 građana se prijavilo da posmatra decembarske izbore putem posebnog odeljka na Crtinom sajtu.

Dosadašnja istraživanja i iskustva ukazala su na ozbiljne probleme u demokratskom procesu koji se tiču pritisaka na birače. Kako bi se promovisala svest o važnosti slobodnog glasanja, pokrenuta je kampanja za izlazak na izbore („Olovka zaokružuje srcem”) koja je naglasila važnost borbe za slobodne izbore i međusobnu solidarnost. Kampanju je u tradicionalnim medijima videlo preko 850 hiljada građana dok je na svim društvenim mrežama doprla do preko milion ljudi.

Povodom Međunarodnog dana demokratije 15. septembra dodeljeno je priznanje „Hrabri glas”, koje Crta od 2018. godine dodeljuje pojedincima i grupama koje se s posebnom hrabrošću bore za opšte dobro. Ovogodišnje priznanje dodeljeno je neformalnom udruženju „Studenti protiv nasilja”, lokalnim aktivistima i organizatorima protesta „Srbija protiv nasilja” u Petrovcu na Mlavi, aktivistkinji Dragani Arsić iz pokreta „Odbranimo šume Fruške gore”, Ranki Kašiković iz Subotice i Stefanu Vukiću iz Požarevca koji su javno istupili protiv političkih pritisaka kojima su bili izloženi na radnom mestu, tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović i tužiocu Predragu Milovanoviću, bivšoj članici Saveta REM-a Juditi Popović i Lokalnom frontu iz Kraljeva.

U periodu od februara do juna 2023. godine, organizovana je serija „čajanki“ o političkim pritiscima u kojoj je učestvovalo preko 200 građana u 11 gradova širom Srbije. Ranije istraživanje Crte je pokazalo da su pritisci deo svakodnevice, ali da se o tom problemu nedovoljno govori. Osim informisanja o glavnim nalazima istraživanja, razgovori su organizovani sa idejom da ohrabre građane da govore o ovoj temi i da se informišu o zakonskim sredstvima koja su im na raspolaganju u slučaju izloženosti pritiscima.

Crta je, zajedno sa 19 organizacija, pokrenula platformu Protiv nasilja. Ova mreža udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja, omogućila je građanima da se informišu o zahtevima protesta “Srbija protiv nasilja”, ispunjenju zahteva i u kojim su se sve gradovima i opštinama u Srbiji protesti održavali. Platforma takođe sadrži resurse poput detaljno razrađenih koraka potrebnih za ispunjenje medijskih i bezbednosnih zahteva.

Istraživački tim Crte je u 2023. godini sproveo seriju istraživanja koja su omogućila šire i dublje razumevanje javnog mnjenja, kao i praćenje promena u stavovima građana. Svesni da stavovi i preferencije građana igraju važnu ulogu u demokratskom procesu i doprinose transparentnosti političkog i društvenog okruženja, nalazi su informisali dalje formiranje preporuka i bili osnov za zagovaranje promena politika.

•  Istraživanje javnog mnjenja predstavljeno povodom Međunarodnog dana organizacija civilnog društva u februaru 2023. godine pokazalo je da poverenje građana u civilni sektor raste i skoro polovina ispitanika smatra da ove organizacije štite javni interes. Sa tim je porasla i podrška demokratskom uređenju, dok je tokom 2022. godine svaki peti građanin učestvovao u nekoj akciji za rešavanje problema lokalne zajednice, najčešće sa fokusom na komunalna (49%) i ekološka pitanja (32%).

• Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoji jasna ideja među građanima  Srbije o idealnom rešenju za problem Kosova i realnom ishodu pregovora. Dok se srcem okreću ka Rusiji, novčanikom ka Zapadu, percepcija spoljnopolitičkih odnosa Srbije i kosovskog pitanja ostaje relativno nepromenjena, s Rusijom percipiranom kao najvažnijim političkim (34%) i bezbednosnim partnerom (42%), dok se Evropska unija smatra najvažnijim ekonomskim partnerom (44%). 

• Kako bi bile ispraćene moguće promene u stavovima građana, u junu je sprovedeno tematsko istraživanje prilagođeno seriji protesta “Srbija protiv nasilja”, organizovanih nakon dve masovne tragedije koje su se dogodile u maju. Nalazi sa protesta su pokazali da svaki drugi građanin podržava proteste, a svaki treći kaže da već jeste ili da želi da učestvuje u protestu. Među građanima koji podržavaju proteste najviše je bilo onih kojima nisu bliske ni vladajuće, ni opozicione partije, a podršku protestima je tada dao i svaki peti građanin kome su bliže stranke na vlasti.

• Anketa sprovedena među učesnicima 10. protesta „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu 8. jula 2023. pokazala je da skoro polovina učesnika vidi uspeh protesta u smeni vlasti na sledećim izborima. Cilj ankete je bio da se proceni da li je došlo do promene stavova s obzirom da je došlo promene strukture ljudi koji su učestvovali i menjanja zahteva. Više od polovine anketiranih kao glavni motiv za učešće na protestima izdvaja bahatost i samovolju vlasti, dok je velika većina takođe podržavala i formiranje anketnog odbora  u cilju utvrđivanja okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u “Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju.

• Krajem avgusta je objavljeno istraživanje koje se  sastojalo iz dva anketna ispitivanja: učesnika protesta održanog 03. juna 2023. godine u Beogradu, i javnog mnjenja građana Srbije, sprovedenog od 10. do 15. juna 2023. godine, što je omogućilo sveoubhvatni uvid u stavove građana. Nalazi govore da su učesnici protesta bili povedeni emocijama (oko 60%) ili željom da podrže protest protiv nasilja, a svaki peti građanin je smatrao da je važno da se zahtevi protesta ispune. Javnomnjensko istraživanje je pokazalo da proteste podržavaju građani iz svih segmenata društva i delova zemlje, pri čemu podrška protestima nije pala ispod 50 odsto ni u jednom od regiona u Srbiji.  Sprovedeno je i dve fokus grupe kako bi se stekla jasnija slika o stavovima građana.

• Rezultati istraživanja su pokazali da građani prepoznaju negativne efekte nasilja u društvu i izražavaju nespremnost države da se efikasno izbori s tim problemom. Iako su ekonomski problemi značajni, građani su prepoznali odsustvo socijalne pravde i korupciju kao oblike nasilja koje vrši država nad svojim građanima. Veliki broj građana je bio zabrinut zbog različitih oblika fizičkog i psihološkog nasilja, uključujući i strukturalno nasilje koje opterećuje Srbiju.

• Istraživanje je pokazalo da polovina građana Srbije (47%), smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Glavni problemi koje su građani naveli prilikom anketiranja su ekonomska situacija, loš životni standard i rast cena, s ekonomijom kao problemom za 39% ispitanika. Kosovo je takođe istaknuto kao važan problem, s 23% građana koji su smatrali da je to glavni problem.

• Uoči nastupajućih izbora i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, Crta je organizovala konferenciju na kojoj je predstavljeno istraživanje o političkim pritiscima i klijentelističkim mrežama u Centrima za socijalni rad. Kako su prethodna istraživanja pokazala, politički pritisci na građane se intenziviraju tokom izbornih perioda, posebno na zaposlene u javnom sektoru i najugroženije kategorije. Konferencija je okupila predstavnike institucija i organizacija civilnog društva, te članove međunarodne zajednice, kako bi podstakla javni dijalog o ovim problemima i pozvala na odgovoran rad institucija socijalne zaštite. Uz to, Crta je kroz audio podkast sažeto predstavila istraživanje putem društvenih mreža, koje je takođe promovisano i na Facebook-u, Instagram-u i Twitter-u, kao i na YouTube kanalu, i time podstakla širu raspravu o ovom problemu.

Tim monitora medija, obučenih po najvišim standardima za posmatranje medija, svakodnevno je pratio medijsko izveštavanje. Objavljene su dve analize o predstavljenosti političkih aktera u Srbiji (Godina bez ravnoteže u medijima, Politički pluralizam jun 2022. – maj 2023.) i jedna analiza koja se tiče predstavljenosti stranih aktera u srpskim medijima (CRTA monitoring medija: Priča protiv zapadne strane – monitoring stranog uticaja, jul 2022 – jun 2023).  U okviru monitoring medija, pregledano je preko 29.962 medijskih objava i preko 2.750 sati programa na televizijama. U sklopu monitoringa dezinformacija, tim je takođe sproveo regionalni monitoring najuticajnijih regionalnih medija i učestvovao u kampanji od vrata do vrata koja je analizirala efekte izloženosti manipultivnim medijskim saržajem.

• Rezultati medijskog monitoringa pokazali su apsolutnu dominaciju predstavnika vlasti u centralnim informativnim emisijima (u proseku 95%), pristrasno izveštavanje i podsticanje polarizacije među političkim akterima. Još jedan podatak koji je proistekao iz medijskog monitoringa je to da se predsednik Vučić u proseku više od jednom dnevno uživo obraćao naciji putem televizije u tom periodu. Dok je antizapadna retorika prema EU, SAD i NATO je u 2023. godini prožela javni diskurs i beležila stalni rast u srpskim medijima, Rusija je predstavljena pretežno pozitivno.

Na osnovu nalaza prikupljenih u sklopu medijskog monitoringa, u 2023. godini je upućeno 45 prigovora na rad Regulatornog tela za elektronske medije.

Kao komplementarne aktivnosti analizama svakodnevnog monitoringa medijskog izveštavanja, tim za monitoring medija sproveo je istraživanje koje se ticalo medijskih navika, istraživanja relevatnosti medija i eksperimentalnu studiju  (objavljeno u okviru „Analiza medija 2023 – Prepoznavanje relevantnosti i značaja medija“). Nalazi pokazuju da televizija ostaje primarni izvor informacija, posebno za društveno-političke teme, pri čemu RTS uživa najviše poverenja. Nedostatak medijskog pluralizma doprineo je i pristrasnosti u izveštavanju. Na osnovu ovih nalaza, studija ističe opasnost od manipulisanja informacijama i ističe potrebu za jačanjem medijske pismenosti, kritičkog razmišljanja o medijskom sadržaju i razvojem strategija za borbu protiv manipulacije informacijama u medijskom prostoru Srbije.

Drugu godinu za redom, pripremljeno je više od 300 analiza medijskog izveštavanja, na osnovu svakodnevnog praćenja udarnih televizijskih vesti i naslovnih strana dnevnih novina, kao i mogućih manipulacija informacijama. Kroz sažete analize medijskog izveštavanja koje se dele putem mejling liste, zainteresovanim stranama je omogućeno brzo i efikasno informisanje o ključnim događajima, političkim trendovima i javnim raspravama u Srbiji. Sažeci time doprinose i boljem razumevanju političke i društvene dinamike u Srbiji.

Kroz programe podrške inicijativama, Crta je nastavila da radi na osnaživanju građana i podsticanju njihovog aktivnog učešća u javnom životu. Crta je kroz inicijativu „Građani imaju moć“ podržala više od 50 organizacija i aktivističkih grupa, kao i oko 30 pojedinaca-aktivista kako bi pomogla građanima da se uključe u proces odlučivanja i odbranu javnog interesa. Glavni cilj ovih aktivnosti je da informišu, edukuju i mobilišu građane kako bi se aktivno angažovali u procesima donošenja odluka i zagovarali za promene u društvu.

U 2023. godini podržano je 20 inicijativa koje se bave različitim temama od javnog značaja: zaštitom životne sredine, zaštitom kulturnih dobara, upravljanjem vodama, zloupotrebama u zdravstvenom sistemu i drugim. U vezi sa ovim temama, inicijativama je prevashodno omogućena pravna i ekspertska pomoć.Pregled aktivnosti inicijativa koje rade na jačanju demokratske kulture i unapređenju participacije građana dostupan je putem odeljka “Građani imaju moć” na Crtinom sajtu, a uključujući primere inicijativa “Mame su zakon”, Polekol: Pravo na vodu breg roni i slično.

Inspirisani iskustvom učesnika Akademije demokratije u prethodnim godinama, organizovana je Škola parlamentarizma za 25 mladih polaznika, među kojima su bili studenti, novinari, građanski i politički aktivisti. Kroz edukativne radionice, mladi su se upoznali sa strukturom i načinom rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao i dostupnim skupštinskim mehanizmima za veće učešće građana u radu parlamenta.  

Radionice su organizovane sa ciljem da informišu polaznike o važnosti nezavisnog, transparentnog i odgovornog rada Narodne skupštine kroz teorijski i praktičan rad, uz odgovarajuću mentorsku podršku.

U okviru ove aktivnosti organizovani su razgovori sa Narodnim poslanicima i poseta Domu Narodne skupštine, a Škola parlamentarizma u 2023. godini je obuhvatila četiri tematske celine:

1. Parlament kao osnova vladavine prava 
2. Skupština, civilno društvo i građani: moć i uticaj na unapređenje života građana 
3. Transparentnost Skupštine i uloga medija 
4. Simulacija rada Narodne skupštine

Tokom prethodne godine, Crta je nastavila da gradi unutrašnje kapacitete svog tima u programskim, finansijskim i administrativnim oblastima. U tom smislu, Crta je bila angažovana u stalnom pregledu i ažuriranju svojih internih pravila i procedura, i unapredila je kapacitete članova tima za unutrašnju i spoljašnju komunikaciju, uključujući bolje razumevanje publike i korisnika različitih platformi i alata.

Crta je takođe nastavila sa sprovođenjem nezavisnih istraživačkih procesa, kroz intenzivniju implementaciju istraživanja javnog mnjenja i fokus grupa, usmerenih na procenu stavova i percepcija kako opšte populacije, tako i različitih ciljnih grupa u vezi sa različitim aspektima demokratije koji su u fokusu rada Crte, i fokusirajući se na oblasti koje uzrokuju krize u društvu.

Kao deo organizacionog razvoja, Crta je pokrenula još jedan ciklus sveobuhvatnog programa stažiranja za mlade koji su zainteresovani da steknu znanje i kapacitete u programskim i finansijskim oblastima ekspertize Crte, i osnaži mlade generacije alatima i veštinama za efikasno i efektivno angažovanje u civilnom društvu.

S obzirom na to da je prethodni period bio obeležen intenzivnim angažmanom Crte u posmatranju izbora i zastupanju za slobodne, poštene i demokratske izbore, Crta je usmerila svoje kapacitete na dalje širenje i izgradnju mreže aktivista i organizacija civilnog društva iz različitih delova Srbije. U tom smislu, uz pružanje konsultantske, finansijske, stručne i mentorski podrške lokalnim organizacijama, Crta je direktno angažovala članove svoje široko rasprostranjene mreže za posmatranje izbora. Crta je takođe osigurala angažovanje oko 500 posmatrača izbora kroz kampanju crowdsourcing-a.

Kao rezultat stalne komunikacije i razmene, uspostavljeni su kvalitetni odnosi, čvrsta partnerstva i poverenje, Crtina mreža za posmatranje izbora uključila je više od 3.000 pojedinaca, od kojih su neki bili angažovani ne samo u aktivnostima vezanim za izbore, već i u drugim Crtinim inicijativama usmerenim na rešavanje demokratskih izazova izvan izbornog procesa.

Ovi napori omogućili su Crti da proširi i ojača mrežu, izgradi dalju otpornost, podrži dugoročnu održivost, kao i da postigne veću odgovornost organizacije kako interno, tako i među javnošću i različitim zainteresovanim stranama.

• Ambasada Velike Britanije
• Ambasada Luksemburga
• Američka agencija za međunarodni razvoj
• Google
• Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
• Evropska mreža za proveru činjenica
• Evropska zadužbina za demokratiju
• Kanadska ambasada
• Microsoft
• Nacionalna zadužbina za demokratiju
• Nemačka ambasada
• Nemačka razvojna agencija
• Francuska ambasada
• Friedrich Naumman fondacija
• Fond braće Rockefeller
• Holandska ambasada
• Švajcarska agencija za razvoj i saradnju
• Švedska agencija za međunarodni razvoj
• Gong (Hrvatska)
• Evropsko partnerstvo za demokratiju (Brisel)
• Institut za demokratiju „Societas Civilis“ (Severna Makedonija)
• Trag fondacija (Srbija)
• Transitions Online (Češka)

Izveštaj za 2022. godinu možete preuzeti ovde.